Siguran sajt
Smartphone
m-ulaznice na
vašem telefonu
za 4 minuta!


izaberite događaj


platite online


otvorite ih
Print@home
e-ulaznice u
vašim rukama
za 3 minuta!


izaberite događaj


platite online


odštampajte ih
Objekti

Sava Centar

Arena

Spens

Bitefartcafe

Hala sportova

Hangar (luka Bgd)

Dom Omladine Beograda

Beogradski Sajam

Kolos

Klub Elektropionir

Hala Čair Niš

Club Plastic

Hala Park Kragujevac

Hala sportova Zaječar

Kragujevac

Novosti
Budite u toku sa najnovijim dešavanjima preko naših besplatnih novosti
 
¹ Obavezno polje
² Za promenu već sačuvanih setovanja, unesite samo vaš e-mail i pratite uputstva. Možete se odjaviti u bilo kom trenutku.
 
Nalazite se ovde: Događaji » Pozorišta
 
Kazimir i Karolina
 

Kazimir i Karolina


27.11.2017 20:00
Pozorište Atelje 212
Cena: 550 RSD


Eden fon Horvat (Ödön von Horváth)
Režija: SNEŽANA TRIŠIĆ



Scenograf: Darko Nedeljković
Kostimograf: Maja Mirković
Kompozitor: Irena Popović
Dramaturg: Gordana Goncić
Lektor: dr Ljiljana Mrkić Popović
Asistent reditelja: Isidora Goncić
Asistenti kompozitora: Jovan Marić i Dragan Stevanović-Bagzi
Organizator: Nevena Vučković
Organizator na praksi: Jelena Tvrtković

Igraju:

Kazimir: BOJAN DIMITRIJEVIĆ
Karolina: JELENA ĐOKIĆ
Merkl Franc: MARINKO MADŽGALJ
Erna, njegova devojka: KATARINA ŽUTIĆ
Rauh: TIHOMIR STANIĆ
Šper: NENAD ĆIRIĆ
Šircinger: NEBOJŠA ILIĆ
Eli: MILICA GOJKOVIĆ
Maria: JOVANA STOJILJKOVIĆ
Konferansje: RADOMIR NIKOLIĆ
Direktor cirkusa: VLADAN MATOVIĆ
Orkestar: IRENA POPOVIĆ (Klavir), VLADIMIR GURBAJ (Klarinet), DANILO TIRNANIĆ (Bubnjevi)

Inspicijent i sufler: Marina Vujević
Dizajn zvuka: Dragan Stevanović-Bagzi
Dizajn svetla: Radomir Stamenković

Ovaj pučki komad odigrava se na minhenskom tradicionalnom sajmu „Oktoberfestu“, u delu za zabavu, početkom 30-ih godina XX veka.

„…A LJUBAV IPAK TRAJE…“

„Kazimir i Karolina“ Edena fon Horvata je jedan od najznačajnijih društveno kritičkih pučkih komada iz prve polovine dvadesetog veka. Pozadina ove poznate priče o „slomljenim srcima“ je Oktoberfest 1930. godine. U toku jedne noći, kroz ljubavni rastanak Kazimira i Karoline, prelama se socijalno raslojavanje usled ekonomske krize, nadolazećeg fašizma i tek uspostavljenog kapitalizma. Njegova tema je inflacija duše u doba masovne nezaposlenosti. Karnevalska atmosfera vašara u oštroj je suprotnosti sa sumornom ljubavnom pričom između Kazimira i Karoline, koji uprkos svojoj ljubavi ne uspevaju da prevaziđu svoj ugroženi socijalni milje.


POZORIŠNA KRITIKA:

U FAŠIZMU PROFITER JE MASA

Evo premijere kakvu predugo čekamo, ko ozebao sunce, u našim repertoarskim pozorištima prestonice. Evo predstave u kojoj se, napokon, iskazuju rediteljsko, glumačko, scenografsko i kostimografsko znanje i veština o spstvenom poslu, umesto duboko ukorenjenog šarlatanstva što se izdaje za talenat i kao takvo skupo naplaćuje; predstave, dakle, čiji su svi organi naštimovani i usaglašeni da unisono izvedu dramsku simfoniju Edena fon Horvata „Kazimir i Karolina“, u svim njenim tonalnostima i promenama raspoloženja, sa jezom prožetim klimaksima i molskim antiklimaksima.

Snežana Trišić dirigovala je glumačkim orkestrom Ateljea 212, prema komplikovanoj Horvatovoj partituri, krajnje precizno, a glumice i glumci tu su dramsku kompleksnost pretvarali tačno u oblik i glas, u saglasja i razdore, tako samouvereno da je publika, pred tim prizorima i tonovima, tokom predstave i sama sticala sve više samopouzdanja. A upravo to je ono poslednje i ključno što je proterano iz naših pozorišnih kuća – to bodrenje publike, to poverenje u njenu moć uočavanja, saznavanja i zaključivanja.

Nad ovim izvođenjem ostalo je da lebdi pitanje: kako to da ansambl koji ume ovako dobro da igra jednu složenu dramu, godinama igra uglavnom predstave koje vređaju rasudnu moć publike i srozavaju joj samopouzdanje?

S predstavom „Kazimir i Karolina“, na sceni Ateljea 212 odigrao se, najzad, istinski društveni čin. I to stoga što je iskren društveni poriv da se sa publikom podele i znanje i odgovornost, pretvoreno u estetski dinamični oblik.

Ova predstava nije tek dočarala godine rađanja fašizma u Nemačkoj, nego je opipljivo pokazala iz kog i kakvog duha on neminovno nastaje, bilo gde na kugli zemaljskoj. Jasno nam je dato da vidimo da profit i tu igra glavnu rolu, ali mu je nužna situacija ogromne nezaposlenosti. Brojni ljudi koji ne mogu da opstanu ugrađuju svoje individualnosti u jedinstveno telo naroda: kad već ne mogu da profitiraju kao pojedinci, profitiraće skupno kao bezlična masa. Masa je osnovni profiter u fašizmu. To mu je bit koja ima moć da prazni naiskap svaku ličnost koja mu se prepusti.

Izvrsnost ove predstave u tome je da nema ničeg ilustrativnog, već se u njoj oseća teško prisustvo onoga što još nije očigledno, a svakog časa može to postati.

Glumački ansambl kolosalno je predvodila Jelena Đokić – a njoj je, posle brojnih rola, uloga Karoline, devojke koja nema stav, nego isključivo čiste emocije (imati samo čiste emocije, opasno je koliko i nemati ih!), prva životna uloga u pozorištu. Za njom ni u čemu nije zaostajala Katarina Žutić, kao Erna, žena koju maltretira njen momak, kriminalni tip Merkl Franc. Njega, kao totalnu protuvu koja je dopadljiva (eto, to je poučno!), igra Marinko Madžgalj. U Erni se, pak, skuplja sav bes osvete koji bi ona želela da drugi za nju iskale u revoluciji što će pokositi sve one čiji je predstavnik i njen mladić, kojeg, ipak, patološki voli (!). Zatim, u ulozi Kazimira, Bojan Dimitrijević, poput Karoline, osoba bez stava, dobra i naivna kao dete. Dakle, opasno je biti samo dobar – naivno, nepromišljeno dobar, bez imalo znanja o tome šta jeste dobro! Zatim, dvojac kapitalista i raskalašnika kojima uz boce piva nedostaju još samo SS epolete, koji, opet horvatovski, kao dva degutantna ali vickasta lika, raskošno igraju Tihomir Stanić i Nenad Ćirić. Zatim, dve devojčice prostitutke, u čijim su ulogama Milica Gojković i Jovana Stojiljković, koje čitavoj ovoj simfoniji daju najturobniji, poslednji pečat…

Scenograf Darko Nedeljković stvorio je nezaboravnu, nedekorativnu sliku Oktoberfesta, kao zabavišta za ljude koji ili imaju samo emocije, ili nemaju emocije, a imaju sve drugo. A Maja Mirković, kostimografkinja, odenula ih je u odela koja ne čine čoveka, nego žive leševe.

Izvanredno je i to da u ovoj dramskoj simfoniji, u kojoj prevladava raspoloženje mučnine, ima puno humora, a da glumci, za sada, nijednom nisu pali u napast šmiranja. To tako treba i da ostane, jer ova bi predstava mogla označiti prekretnicu da Atelje 212 započne iznova život koji će služiti na čast njegovoj publici.

Zlatko Paković, Danas, 23.12.2014.

  
 




POZORIŠTE ATELJE 212



Top 10
Krcko Orascic - Balet na ledu

Krcko Orascic - Balet na ledu



Jazzanova

Jazzanova



Riblja Corba

Riblja Corba



Kerber unplugged

Kerber unplugged



Star Gate 17

Star Gate 17



Mad Tribe Live in Belgrade

Mad Tribe Live in Belgrade



Dara Bubamara

Dara Bubamara



Wille and the Bandits

Wille and the Bandits



Dance 4 Life humanitarni festival

Dance 4 Life humanitarni festival



Orkestar Harmonika

Orkestar Harmonika